Станиша Стошић - Из механе једне музика се чује

Све махале старог Врања у бехар се скриле,
љубичице изнад града брда преплавиле.
А пенџери старих кућа, обрасли у цвеће,
сокацима и калдрмом мирише пролеће.

Из механе једне музика се чује,
то бекрија Митке песмом јадикује
Коштана му пева, а он сузе лије,
пусту жал за младост не може да скрије.

Седео сам у механи од мрака до мрака,
боловао са Миткетом од карасевдаха.
Пођох кући своме крају, са болом у души,
пробуди ме рујна зора и мој сан се сруши.

Из механе једне музика се чује,
то бекрија Митке песмом јадикује
Коштана му пева, а он сузе лије,
пусту жал за младост не може да скрије.

Stanisa Stosic - Iz mehane jedne muzika se cuje

Sve mahale starog Vranja u behar se skrile, ljubičice iznad grada brda preplavile. A pendžeri starih kuća, obrasli u cveće, sokacima i kaldrmom miriše prolećе. Iz mehane jedne muzika se čuje, to bekrija Mitke pesmom jadikuje Koštana mu peva, a on suze lije, pustu žal za mladost ne može da skrije.
Sedeo sam u mehani od mraka do mraka, bolovao sa Mitketom od karasevdaha. Podjoh kući svome kraju, sa bolom u duši, probudi me rujna zora i moj san se sruši. Iz mehane jedne muzika se čuje, to bekrija Mitke pesmom jadikuje Koštana mu peva, a on suze lije, pustu žal za mladost ne može da skrije.

Све махале старог Врања у бехар се скриле, љубичице изнад града брда преплавиле. А пенџери старих кућа, обрасли у цвеће, сокацима и калдрмом мирише пролеће. Из механе једне музика се чује, то бекрија Митке песмом јадикује Коштана му пева, а он сузе лије, пусту жал за младост не може да скрије. Седео сам у механи од мрака до мрака, боловао са Миткетом од карасевдаха. Пођох кући своме крају, са болом у души, пробуди ме рујна зора и мој сан се сруши. Из механе једне музика се чује, то бекрија Митке песмом јадикује Коштана му пева, а он сузе лије, пусту жал за младост не може да скрије. Stanisa Stosic - Iz mehane jedne muzika se cuje Sve mahale starog Vranja u behar se skrile, ljubičice iznad grada brda preplavile. A pendžeri starih kuća, obrasli u cveće, sokacima i kaldrmom miriše prolećе. Iz mehane jedne muzika se čuje, to bekrija Mitke pesmom jadikuje Koštana mu peva, a on suze lije, pustu žal za mladost ne može da skrije. Sedeo sam u mehani od mraka do mraka, bolovao sa Mitketom od karasevdaha. Podjoh kući svome kraju, sa bolom u duši, probudi me rujna zora i moj san se sruši. Iz mehane jedne muzika se čuje, to bekrija Mitke pesmom jadikuje Koštana mu peva, a on suze lije, pustu žal za mladost ne može da skrije.